Nakon dužeg praznovanja vreme je da se i radi nešto u ovoj novoj 2008. Prva faza: Planiranje…

Pantone korporacija, pravi autoritet na tržištu što se tiče boja je bila hrabra i objavila koja će to boja ove godine biti popularna.

I pobednik  za 2008. godinu je…

Iris plava! Ili brojkama No. 18-3943

Više o ovoj vesti je pisao NY Times.

Pantone lansira tako svake godine po jednu boju i ako se pitate koja je to onda boja bila poluparna prosle godine, odgovor je čili papričica crveno.  

Naravno i 2008. će biti vrlo zelena i to po pitanju ekologije i održivog dizajna. Goruća tema prošle godine će biti aktuelna i ove 2008.

Planiran je veliki broj sajmova i drugih različitih manifestacija iz sveta dizajna i arhitekture koje ćemo moći da pratimo što online što uživo. Prodavačice u pekari i taksisti su uvek najbrži u davanju novih kalendarčića tako da nije loše iskoristiti jedan od njih da se zabeleže neki od ključnih događaja za 2008.

14-20. januar, Keln: IMM 
www.imm-cologne.com/index.php

25-29. januar, Pariz: Maison et Objet
www.maison-objet.com

6-10. februar, Stokholm: Salon nameštaja
www.stockholmfurniturefair.com

16-21. april, Milano: Salone del Mobile
www.cosmit.it/tool/home.php?s=0,1,21,27,28

22-27. april, Madrid: Međunarodni salon nameštaja
www.ifema.es/ferias/mueble/default.html

21-25. maj, Berlin: Design Mai
www.dmy-berlin.com
 

7-20. maj, NYC: ICFF
www.icff.com

5-9. septembar, Pariz: Maison et objet
www.maison-objet.com

13-23. septembar, London: Design Week (100% design - septembar 18-21)
www.londondesignfestival.com

24. septembar-5. oktobar - Helsinki design week
www.helsinkidesignweek.com/english

septembar-novembar: Venice Architecture Bienalle
www.labiennale.org/it

Sada se svi verovatno pitaju kakve veze ima tetris sa arhitekturom i šta će slika ove zgrade ovde.

Mikontalo se nalazi u Hervanti, malom naselju kraj jednog ne tako velikog grada Tampere u Finskoj. Građena je 1978-1980. Sastoji se od 4 bloka sa po 12 etaža i 768 stambenih jedinica. Ova zgrada je pre svega namenjena studentima. Po nekim procenama Mikontalo je najveća stambena zgrada u Finskoj, a možda čak i u nordijskim zemljama. Planirana je kao praktična i funkcionalna zgrada, međutim njena glavna karakteristika, koja svima pada u oči, je previše ujednačena, da ne kažemo monotona fasada, sa jednakim otvorima pravilno raspoređenim na fasadi. Ove godine se krenulo sa kompletnim renoviranjem objekta.

Verovali ili ne ovakva fasada može čak imati i svojih prednosti. Fasada sekcije D je iskorišćena za sprovođenje MIKONTALOLIGHTS projekta. Fasada je pretvorena u veliki displej gde je svaki prozor predstavljao jedan pixel. Napravljena je celokupna grafička platforma, kojom se upravlja sa mobilnog telefona. LED svetiljke u raznim bojama su postavljene u stanove, a prozori presvučeni tankom folijom kako bi se dobilo ujednačeno osvetljenje. Na džinovskom ekranu od 9x11 piksela 4. decembra igrao se tetris i ostale igrice i animacije prilagođene ovoj rezoluciji.

Ovaj projekat su sproveli studenti sa Tampere University of Technology kao deo proslave 42 godine Studentske Unije TUT. Zadivljujuće je to da su studenti sami u potpunosti sproveli ovaj projekat, i pored svojih obaveza na fakultetu. Projekat je vrlo zanimljiv u tehničkom smislu, ali i u ovom arhitektonskom pristupu u tome kako je moguće tretirati fasadu i koje potencijale ovakvi sistemi imaju. Naravno svega toga nebi bilo da vlasnici ove zgrade, kompanija TOAS, a i firma Rakennustoimisto Palmberg Oy, koja izvodi radove nisu dale svoj pristanak i podršku.

Mi se posebno zahvaljujemo Stanetu koji je jedan od stanara ove zgrade i koji nam je poslao ove fotografije sa prezentacije projekta održane 4. decembra. Još neke sličice ćete naći na njegovom blogu.

Priča o Mikontalo zgradi se nalazi i na Wikipediji.

Više informacija o projektu MIKONTALOLIGHTS, kao i video snimke sa testiranja i prezentacije ćete naći na njihovom sajtu:

www.mikontalolights.fi/en

U jednom od prethodnih postova je bilo više reči o pobednicima na konkursu za novu zgradu Biblioteke u Stokholmu.

Želeli bismo da se zahvalimo Susi Holmgren i Claes Thiel-u koji su nam poslali linkove filmova posvećenih staroj zgradi Stockholm Public Library – Stadsbiblioteket koju je projektovao Erik Gunnar Asplund 1928. godine. Filmovi prikazuju kako eksterijer tako i enterijer objekta, umetnička dela, kao i nameštaj koji je dizajnirao sam Gunnar Asplund.

Linkovi sa filmovima:

Fotografije, kao i podaci o samoj biblioteci se mogu naći da blogu biblioteke koji uređuju Susi Holmgren i Claes Thiel.

humaniorabloggen.blogs.com

Muzej MoMA, (Midtown New York), planira da proširi svoje prostorije. Na lokaciji odmah pored muzeja se gradi nova višespratnica koju je projektovao Jean Nouvel.

Tri sprata ove zgrade sa 75 etaža će zauzimati i novi izložbeni prostor muzeja. U zgradi će se još nalaziti hotel i luksuzni stanovi.

Konstrukcija je izbačena spolja kako bi se stvorio čist izložbeni prostor. Severoistočni ugao je odsečen kako bi se objekat uklopio u zahteve date zoniranjem. Restoran se nalazi pod zemljom. Zastakljenje je tako postavljeno da prolaznici mogu da gledaju šta se tamo dole dešava.

Svakako zgrada o kojoj će se dugo pročati. Pozitivno ili negativno? Pa zavisi iz kog ugla gledate.

Priču o ovoj zgradi, koju je objavio NYTimes naći ćete ovde.

Pobednik na konkursu za novi objekat Biblioteke u Stokholmu je projekat Delphinium.

Autori ovog rada su Architect Dipl. Ing. Heike Hanada, Laboratory of Art and Architecture. Pomoćni tim: Ivan Dimitrof, Enno Efkes, Johannes Kettler, Juliana Penkova.

Tražilo se rešenje koje neće vizualno ugrožavati već postojeći objekat koji je projektovao Erik Gunnar Asplund. Predložen je novi, zaseban objekat. Žiri je procenio da je Delphinium dobro rešenje zato što nudi dovoljno prostora između ova dva objekta čime je omogućeno da svaki od njih zadrži svoj karakteristični identitet.

Niska zgrada sa zelenilom povezuje ova dva objekta. Ponuđena je čista, jasna forma sa nenametljivim detaljima, upravo ono što karakteriše već postojeći Asplund objekat.

Vertikalni deo objekta je glavna tajna projekta, ali i ključ rešenja. Na prvi pogled čini se da je fasada bela puna površina. U pitanju je poluprovidna fasada koja po želji može da prikriva i da otkriva.

Treće mesto na konkursu dele dva projekta:

Cut
PALEKO ARCH STUDIJA. Tim: Rolandas Palekas, André Baldisiuté, Bartas Puzonas, Alma Palekiene, Akvile Brazauskaité, Monika Zemlickaite, Gilma Teodora Gylyté, Dziugas Karalius, Lina Suziedelyté.

Dikthörnan
Mauri Korkka, arhitekta SAFA, Arkkitehdit Mauri Korkka Kirsti Rantanen. Saradnici: Hugo Castaneda Chavez (student), Luca de Gol (student), Kirsti Rantanen, arhitekta SAFA, Markku Pääkkönen umetnik, 3D model: Adactive Oy, model: Seppo Rajakoski.

Detaljan prikaz svih nagrađenih radova se može naći na sajtu Sveriges Arkitekter (Swedish Association of Architects).

www.arkitekt.se/asplund

NIS Petrol WEB FEST je prvi regionalni web festival čiji je cilj promocija upotrebe Interneta kod najšireg kruga ljudi.

Sastoji se iz takmičarskog dela – biranje najboljih regionalnih web projekata i od promotivno–edukativnih aktivnosti.

Prijavljen je veliki broj sajtova u različitim kategorijama. Zainteresovani mogu da glasaju za po jedan sajt u svakoj kategoriji.

Informa učestvuje na Web Festu u kategoriji kultura/umetnost. Ako želite da glasate za Informu, najlakši način je klikom na baner koji se nalazi u vrhu sidebara sa desne strane.

Glasanje publike će trajati do 27.novembra 2007. godine do 24:00h.

Kompletne informacije o festivalu, kao detaljne propozicije, ćete naći na:

www.wfest.org

U podnaslovu knjige Ultra Materials stoji: “Kako inovacije u materijalima menjaju svet”.

Pametne supstance, površine sa senzorima, materijali koji se sami čiste, najnovije vrste membrana….

Knjiga predstavlja kompendium u kome je klasifikovano 400 najsavremenijih materijala, ali su predstavljeni i dizajneri, konferencije, organizacije, laboratorije itd. Dato je više od 600 ilustracija i fotografija.

Dat je i razvoj tehnologija za proizvodnju materijala, gde su predstavljene nanotehnologije, biomimikrija, održivi dizajn.

Autori: George M. Beylerian, Michele Caniato, Andrew Dent su vodeći ljudi u Material ConneXion, jednoj od najvećih baza materijala na svetu, dok je Bradley Quinn je kustos i pisac o dizajnu iz Velike Britanije.

O Material ConneXion bazi bilo je više reči u jednom od naših ranijih postova, ovde.

Knjiga se može naći na Amazonu.

Tvrdi povez: 288 stranica

Izdavač: Thames & Hudson

Jezik: Engleski

ISBN-10: 0500513821

ISBN-13: 978-0500513828

Ne gazi beton! Nebo je plavo, trava je zelena, stazice su sive. Kad je čika zelen znači pređi ulicu, kad je crven stop! To je ono okruženje koje je napravio čovek i na koje smo navikli, baš kao na slici.

Ček ček nešto tu nije u redu. Stazice su zelene, a travnjaci betonski. Grupa A Dose of Light ispituje uticaj čoveka koji ne samo da zauzima neki prostor, nego koristi prostor da oblikuje svoje okruženje. Keep off the Concrete je na neki način neuobičajena predstava urbanog okruženja pravljenog po ustanovljenim normama. Isto to samo malo drugačije.

Više o ovom projektu, kao i ostale radove ove grupe ćete naći na:

adoseoflight.com

Tramvaji su nam oduvek bili nekako jedan od simbola velikih metropola. Međutim, njih su pedesith godina lagano menjali automobili i autobusi. Poslednjih godina, kako nas sve više brine problem globalnog otopljavanja i pitanja zagađenja, tramvaji se vraćaju na ulice, istog koncepta kao i ranije, ali savremenijeg izgleda. Tom novom izgledu i arhitekte daju svoji doprinos projektujući nove stanice za tramvaje.

Firma Wire je osmislila projekat koji se zasniva na konceptu koji nazivaju Ekopod.

Ekopod je jedinica napravljena od recikliranih konteinera za prevoz robe. Na krovu stanice za tramvaj se nalaze solarni paneli za snabdervanje jedinice električnom energijom.

Kao deo vizuelnog identiteta predviđene su i video prezentacije koje se projektuju na Ecopod. Na taj način se prolaznicima pružaju sve potrebne informacije.
Projekat je urađen na inicijativu TFL Transport for London.

www.wiredesign.com

www.connectingsouthwark.com

Primer savremene stanice za tramvaje je projekat koji je uradila Subarquitectura za Alicante u Španiji.

Ova stanica je pobedničko rešenje konkursa koji je organizovala regionalna železnička kompanija FGV. Tražilo se inovativno, sveže rešenje za stanicu, ali i za trg na kome se stanica nalazi. Projekat karakteriše veliki broj pristupnih staza tako da se stanici prilazi čak u 32 tačke. Samu stanicu čine dve otvorene kutije dimenzija 36x3x2,5m za koje se čini kao da lebde iznad zemlje. Oslanjanje se postiže preko dva stuba, a kutije su izrađene od čelika.

Pored toga što ova konstrukcija ima vrlo jak estetski efekat, ovakvo rešenje je i vrlo praktično jer se podstiče strujanje vazduha ispod lebdećih kutija čime je čekanje tramvaja u periodu vrlo velikih letnjih vrućina znatno prijatnije. Strujanje vazduha podstiče i 800 otvora na kutijama kroz koje noću prolazi svetlo.

Ovo su neki od primera gde stanica nije samo jedan od elemenata saobraćajne mreže, već postaje i arhitektonsi pa i skulpturalni element.

www.subarquitectura.com

Kada je tmuran dan i kada kiša nikako da stane, onda mislimo o bojama. Puno boja, neverovatnih kombinacija.

Šare na pločicama koje dizajnira Dominic Crinskon su urađene od grafičkih elemenata i oblika preuzeth iz prirode, ali ukombinovanih na jedan vrlo harmoničan i u isti mah dinamičan način. Stvara se živahna scena koja asocira na pokret i vrlo često i na razigrane, čarobne kaleidoskopske slike.

Moguće je pravljenje i murala od pločica pri čemu se svaki element posebno numeriše kako bi se mural lakše sklopio na licu mesta.

Nekad i šare koje su nam dosta poznate sa zidova kod naših baka u nešto drugačijoj kombinaciji boja mogu dati zanimljiv efekat.

Dominic Crinskon je dizajner iz Velike Britanije.
Celokupna najnovija kolekcija se može videti na www.crinson.com

Pločice zadovoljavaju sve međunarodne standarde kvaliteta tako da se mogu koristiti kako u malim enterijerima kuća tako i u velikim javnim objektima. Izrađuju se u visokom sjaju ili prirodno mat, pogodne su i za korišćenje kod bazena i proizvođač garantuje postojanost površinske obrade tj. da boja neće izbledeti vremenom, odnosno šara se neće izgubiti.

12. oktobra 2007, samo kratak post, bez naslova na sajtu www.kisho.co.jp, koji kaže da je Kisho Kurokawa preminuo u 73. godini.

Najpoznatije ostvarenje te ideje je Kurokavin kapsulasti toranj Nakagin (1972) u Tokiju, u kome su 144 jedinice, prikopčane na dva fiksna jezgra, zamišljene kao izraz ličnosti svojih korisnika. Pitanje odnosa između prefabrikacije i individualnosti nije isticano. Kurokava je čak tvrdio da njegova visoko tehnologizovana meta-arhitektura, svojim poimanjem organskih životnih ciklusa, u arhitekturu uvodi ekološki sistem.”

Više o ovom objektu na www.arcspace.com odakle preuzimamo slike.

Kakva sudbina čeka ovu zgradu i oko čega se borio ovaj arhitekta poslednjih meseci govori sam arhitekta ovde.

Kishio Kurokawa je nastavio da razvija svoju arhitekturu.
1998. godine je izgrađen čuveni Aerodrom u Kuala Lumpuru, koji nam je poznat po svom vrlo savremenom izgledu, a smešten u sred presađene prašume.

Svoju arrhitekturu je okarakterisao kao Simbiozu-spajanje kontrasta lokalno+globalno, priroda+savremeno.

Kurokawa je radio i krilo Van Gogh Muzeja u Amsterdamu koji predstavlja svojevrstan most između zapadnog racionalizma i istočnjačke asimetrije.

Foto: Alan Grinberg

Ove godine Kishio Kurokawa je otvorio najveći muzej u Japanu, National Art Center, Tokijo i radio na projektu:” Održivi grad XXI veka”.

Foto: National Art Center, Tokyo

Ljudi u Japanu su ga jako dobro znali, bavio se i politikom, kandidovao za gradonačelnika Tokija. Bio je poznat po svom boemskom izgledu, sportskim naočarima za sunce, kožnoj jakni i dugoj kosi. Kažu da je voleo dobre restorane i često vozio gliser.

Navikli smo da blokovi izgledaju ovako:

Firma LOOMstudio je lansirala 12 BLOCKS. Blokove tretiramo više kao konstruktivne elemente, ne razmišljajući da oni mogu da budu i dekorativni. Vrlo često su ovi blokovi sakriveni iza slojeva drugih materijala. 12 BLOCKS je studija gde se teži da blokovi dobiju više i na toj estetskoj strani.

Polazna forma je standardni blok koji se dalje oblikuje. Svaki blok ima svoju mikro šaru koja postaje deo makro šare celog zida.

Moguće su različite kombinacije blokova kako bi se dobile različite šare. Na taj način se postižu zanimljivi efekti na zidu u pogledu forme, a i u pogledu kombinacija svetlosti i senki.

Detaljne informacije o ovim blokovima ćete naći na sajtu: www.loomstudio.com/12blocks

Priča preko A Daily Dose of Architecture.

U zavisnosti koliko je voća stavljeno, ove činije se ponašaju kao klackalice. Tako da možete da se igrate i pravite različite kompozicije.

Slike su preuzete sa sajta www.helenaschepens.com na kome ćete naći više informacija o Heleni Schepens.

Danas ćemo da pričamo o baštama. I to o staklenim baštama, konkretno o onoj velikoj staklenoj bašti koju trenutno svi zajedno pravimo. Kao u svakom stakleniku, Sunce zagreva tle koje zatim i samo emituje toplotu. Ako postoji sloj koji ne dozvoljava da toplota izađe imamo efekat staklene bašte. E sad ako tako posmatramo celu planetu i vidimo da gasovi, kao što je recimo CO2, u atmosferi predstavljaju izolator, shvatimo da je najveća staklena bašta na svetu gotova. Svi mi lepo znamo da je to sasvim prirodan proces i da toga nema ne bi ni nas bilo jer bi ova planeta bila suviše hladno mesto za opstanak. Međutim, izgleda da su se stvari malkice otrgle kontroli i da smo uspeli da taj proces drastično ubrzamo i da nam je sada malkice pretoplo.

Zašto smo baš danas uzeli da pričamo o tome? Danas je Blog Action Day posvećen životnoj okolini. Dan kada bi bilo dobro da se svi malo okrenemo oko sebe i pogledamo šta radimo i kakvu štetu pravimo.

www.blogactionday.com

I tako znamo mi da tu nešto ne valja i kad nas pitaju ko su zagađivači svi odmah kažemo to su ti kamioni, avioni i te fabrike. Američki Institut za Arhitekturu je vršio istraživanja i gle čuda, prva na listi po emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte je građevinska industrija. Statistika kaže da građevinska industrija emituje 48% gasova koji dovode do efekta staklene bašte. Prva reakcija je verovatno: “Ih kako bre?” I u njihovoj anketi je samo 7% ispitanika znalo za taj podatak. Priču o toj anketi možete pročitati na AIA sajtu. Ovi podaci važe za Ameriku, a na globalnom nivou su brojke, kažu, još gore. Pošto smo sad izneli vrlo zabrinjavajuću i šokantnu vest, da je objasnimo još malo. Ko voli pitice i grafikone može to da vidi i ovde.

Emisija CO2 u US po sektorima. 

Slike preuzimamo iz izveštaja American Institute of Architecture pod nazivom: “Architects and Climate Change” koji možete u pdf formatu u celosti naći ovde.

Procenti utroška energije po sektorima u US. 

U ove procente su uračunate i količine emitovanih gasova tokom proizvodnje i transporta materijala za gradilišta, kao i posledice usled  utroška energije da zgrada može da funkcioniše i da može da se koristi. Još kad se uzme u obzir i životni vek objekata, i starih i ovih novih, od oko 50-100 godina, vidimo da se problem produžava i produbljuje sve više i više svake godine. Jednostavno objekti jedu puno energije pri čemu dolazi do emitovanja gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. I sada ćemo reći: “Ma šta, nije ovako kod nas. To tamo po Americi je tako”. Sudeći po rezultatima, vrućina će biti svima. A uz to idu i mnogo gore stvari.  I blago nama što još nismo u takvoj situaciji i što još ima prostora za manevrisanje i trebalo bi da odmah vidimo šta može da se uradi. Upravo zato su ključne reči, u poslednje vreme, održivi dizajn, održivi materijali i tehnologija. To je jedan od načina da se smanji potrošnja energije. Sve to mora biti propraćeno i odgovarajućim standardima, propisima i zakonima iz ove oblasti kako bi se sve adekvatno sprovodilo i kako bi imalo efekta. Potrebno je projektovati objekte koji troše mnogo manje energije. Konkretno, to se postiže adekvatnim izborom lokacije, forme objekta, izborom materijala i maksimalnim iskorišćenjem prirodnog grejanja i hlađenja kao i prirodne svetlosti.
Biće tu više posla nego što može da stane u jedan Blog Action Day, ali  ko što malopre rekosmo, bilo bi lepo da se svako osvrne za trenutak oko sebe i makar malo razmisli o tome, slagali se ili ne slagali sa tim.

“House Trip” je izložba održana u okviru manifestacije Art Forum Berlin. Tema je bliska veza između umetnosti, dizajna i arhitekture. Organizator ove izložbe je Ami Barak. Predstavljeno je 57 umetničkih radova iz 18 zemalja.

Vernissage TV daje video snimak sa ove izložbe.

Vernissage TV uglavnom donosi video podcaste sa umetničkih dešavanja.

Da prvo objasnimo gore navedenu skraćenicu. MRDO je Matthias Ries Design Office, a Piegato je polica.

Slike smo pokupili sa http://www.matthiasries.com/ sajta.

Pratiš šemu i sklopiš kako je napisano, odnosno nacrtano. Sve ovo staviš u ovo i ovo staviš na zid i sve u svemu polica.

Napravljena je od tankog čelika sečenog laserom. Ova polica ima vrlo veliku nosivost upravo zbog svoje forme.

Police kao što vidimo ne smanjuju lom po sobi, ali ga svakako malo organizuju. Ovakve police se vrlo lako transportuje što je bitna prednost, a mogu i da se recikliraju.

Piegato može da se nabavi preko www.mrdoproducts.com sajta.

Cena 129.00€

Ross Lovegrove je postao veoma poznat po System X modularnom osvetljenju, a inače nama poznat i po tome što je dolazio na Belgrade Design Week. On je danas predstavio svoje nove svetiljke kao deo  MAKDesignNite u MAK muzeju u Beču u okviru VIENNA DESIGN WEEKs. Vest donose Inhabitat i Designboom.

Danju svetlo obezbeđuje Sunce, a noću? Pa opet Sunce. Napajanje se vrši preko solarnih panela.

Projekat Solar Tree je urađen u saradnji sa firmama Artemide i Sharp Solar.  Karakteristično kombinovanje prirodnih formi i savremenog okruženja sa novim tehnologijama se ogleda i u ovom radu Ross Lovegrove-a.

Poslednjih dana mnogi sajtovi posvećeni dizajnu su pisali o Karl-Oskar Karlssonu. Šta to neobično nudi ovaj dizajner iz Švedske?

Vaze napravljene u kombinaciji staklo/drvo. Čiste linije, jasni odnosi i dva materijala koja se po svojim karakteristikama dosta razlikuju. Drvo, toplo i meko, i staklo, izuzetno čvrst i hladan materijal, u neverovatnoj kombinaciji.

Na čemu još radi Karl-Oskar Karlsson možete videti na njegovom sajtu:

www.karloskar.net

U pitanju je knjiga koja je više za gledanje nego za čitanje, ali u tome je baš i poenta. Kako neke sasvim svakodnevne stvari izgledaju posmatrane okom inžinjera. Autor nam putem fotografija i kratkih komentara skreće pažnju na pojedine detalje koje vrlo često, na brzaka ili u prolazu ni ne primetimo i o kojima ni ne razmišljamo, a koji puno govore. Kako izgleda površina stolice istrošene od dugogodišnjeg sedenja na njoj ili ručno zavareni spoj. Tekstura drvenog poda po kome se stalno hoda itd.

Knjiga se može naći na www.amazon.com sajtu.

Priču autora kao i isečke iz knjige možete na sajtu knjige:

everydayengineeringbook.com

U Informa Baru sa desne strane možete naći elektronske i štampane knjige i časopise predstavljene na Informi.