Blog Action Day
Danas ćemo da pričamo o baštama. I to o staklenim baštama, konkretno o onoj velikoj staklenoj bašti koju trenutno svi zajedno pravimo. Kao u svakom stakleniku, Sunce zagreva tle koje zatim i samo emituje toplotu. Ako postoji sloj koji ne dozvoljava da toplota izađe imamo efekat staklene bašte. E sad ako tako posmatramo celu planetu i vidimo da gasovi, kao što je recimo CO2, u atmosferi predstavljaju izolator, shvatimo da je najveća staklena bašta na svetu gotova. Svi mi lepo znamo da je to sasvim prirodan proces i da toga nema ne bi ni nas bilo jer bi ova planeta bila suviše hladno mesto za opstanak. Međutim, izgleda da su se stvari malkice otrgle kontroli i da smo uspeli da taj proces drastično ubrzamo i da nam je sada malkice pretoplo.
Zašto smo baš danas uzeli da pričamo o tome? Danas je Blog Action Day posvećen životnoj okolini. Dan kada bi bilo dobro da se svi malo okrenemo oko sebe i pogledamo šta radimo i kakvu štetu pravimo.
www.blogactionday.com
I tako znamo mi da tu nešto ne valja i kad nas pitaju ko su zagađivači svi odmah kažemo to su ti kamioni, avioni i te fabrike. Američki Institut za Arhitekturu je vršio istraživanja i gle čuda, prva na listi po emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte je građevinska industrija. Statistika kaže da građevinska industrija emituje 48% gasova koji dovode do efekta staklene bašte. Prva reakcija je verovatno: “Ih kako bre?” I u njihovoj anketi je samo 7% ispitanika znalo za taj podatak. Priču o toj anketi možete pročitati na AIA sajtu. Ovi podaci važe za Ameriku, a na globalnom nivou su brojke, kažu, još gore. Pošto smo sad izneli vrlo zabrinjavajuću i šokantnu vest, da je objasnimo još malo. Ko voli pitice i grafikone može to da vidi i ovde.
Emisija CO2 u US po sektorima.
Slike preuzimamo iz izveštaja American Institute of Architecture pod nazivom: “Architects and Climate Change” koji možete u pdf formatu u celosti naći ovde.
Procenti utroška energije po sektorima u US.
U ove procente su uračunate i količine emitovanih gasova tokom proizvodnje i transporta materijala za gradilišta, kao i posledice usled utroška energije da zgrada može da funkcioniše i da može da se koristi. Još kad se uzme u obzir i životni vek objekata, i starih i ovih novih, od oko 50-100 godina, vidimo da se problem produžava i produbljuje sve više i više svake godine. Jednostavno objekti jedu puno energije pri čemu dolazi do emitovanja gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. I sada ćemo reći: “Ma šta, nije ovako kod nas. To tamo po Americi je tako”. Sudeći po rezultatima, vrućina će biti svima. A uz to idu i mnogo gore stvari. I blago nama što još nismo u takvoj situaciji i što još ima prostora za manevrisanje i trebalo bi da odmah vidimo šta može da se uradi. Upravo zato su ključne reči, u poslednje vreme, održivi dizajn, održivi materijali i tehnologija. To je jedan od načina da se smanji potrošnja energije. Sve to mora biti propraćeno i odgovarajućim standardima, propisima i zakonima iz ove oblasti kako bi se sve adekvatno sprovodilo i kako bi imalo efekta. Potrebno je projektovati objekte koji troše mnogo manje energije. Konkretno, to se postiže adekvatnim izborom lokacije, forme objekta, izborom materijala i maksimalnim iskorišćenjem prirodnog grejanja i hlađenja kao i prirodne svetlosti.
Biće tu više posla nego što može da stane u jedan Blog Action Day, ali ko što malopre rekosmo, bilo bi lepo da se svako osvrne za trenutak oko sebe i makar malo razmisli o tome, slagali se ili ne slagali sa tim.
